Šta je omeđavanje?
Omeđavanje, odnosno obeležavanje granica, znači da geodet prelomne tačke parcele iz zvanične evidencije katastra prenese na teren i obeleži ih. Tako granica sa papira postaje vidljiva na placu.
Kada je potrebno?
- pre gradnje ograde ili objekta, da ne biste gradili na tuđem ili sebi oduzeli deo placa;
- pre kupovine ili prodaje, da znate šta tačno kupujete;
- kod nesuglasica sa komšijom oko toga gde prolazi međa;
- posle podele parcele, da se nove granice vide na terenu;
- kada su stari belezi nestali ili su pomereni.
Kako izgleda postupak
- Podaci iz katastra. Pribavljamo zvanične podatke o parceli i koordinate prelomnih tačaka.
- Provera podataka. Pre izlaska na teren proveravamo kvalitet i poreklo podataka. To je presudno za tačnost i o tome više u nastavku.
- Teren. Tačke prenosimo GNSS RTK prijemnikom ili totalnom stanicom.
- Obeležavanje. Tačke obeležavamo privremeno, drvenim kočićima ili metalnim šipkama, ili trajno, betonskim belezima.
- Zapisnik i skica. Dobijate dokument sa prikazom obeleženih tačaka. Preporučujemo da i komšije budu prisutne i da potpišu zapisnik.
Koliko je omeđavanje tačno?
Tačnost ne zavisi samo od instrumenta, već i od kvaliteta katastarskog plana iz kog potiču granice. Tamo gde je plan nastao novijim numeričkim premerom, granice se mogu obnoviti sa tačnošću od nekoliko centimetara. Kod starijih planova, nastalih grafičkim premerom i kasnije digitalizovanih, odstupanja mogu biti i decimetarska. Zato uvek prvo proveravamo odakle podaci potiču i otvoreno vam kažemo šta možete da očekujete.
Šta ako se komšija ne slaže?
Geodet ne odlučuje ko je vlasnik zemljišta, već obeležava granicu onako kako je evidentirana u katastru. Ako se susedi i posle toga ne slože, granicu na zahtev stranaka uređuje sud u vanparničnom postupku uređenja međa, najčešće uz geodetskog veštaka.
U praksi se većina nesuglasica reši na samom terenu, kada obe strane vide obeležene tačke i zvanične podatke.